Историјат

СА ВАМА ВЕЋ 100 ГОДИНА

Идеја о формирању Поштанске штедионице настала је још 1871. године, из времена Краљевине Србије, а реализовала се 30. новембра 1921. године када је донет Закон о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету, који је предвидео оснивање Поштанске штедионице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Традиција Банке Поштанска штедионица, а.д., Београд је непроцењива вредност која је чини потпуно јединственом финансијском институцијом на овим просторима, чији су корени дубоко усађени на здравом тлу далеких, краљевских времена, која се, као непресушно дрво живота господствено, достојанствено и успешно супротстављала налетима времена и неизбежним променама све до данашњих дана.
Из дубоког поштовања према прегаоцима тих времена, морамо поменути да је убрзо по оснивању Поштанска штедионица постала највећа штедна установа која је прве штедне књижице увела у употребу 1. јула 1926. године, када је већ имала разгранату мрежу шалтера у свим поштама Краљевине Југославије, као и државно јемство за улоге! Све новчане трансакције у поштама су биле ослобођене плаћања такси јер је став државе био да "Поштанска штедионица треба да буде расадник штедње и васпитач народа, поглавито омладине, а не повлашћени колос који гуши приватну иницијативу”.

ПЕРИОД ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

Током времена Поштанска штедионица је пролазила кроз различите, пре свега, технолошке трансформације. Не можемо не поменути: прву шалтерску машину за књижење новчаног и штедног промета која се појавила 1966. године, а три године касније и први ИБМ-ов рачунар, док се у поштама уводе шалтерски рачунарски системи за обраду услуга новчаног промета. Такође, Поштанска штедионица је прва на тржишту бивше Југославије издала платну картицу – ПОСТ КАРТИЦУ.
Данас, Банка је члан картичарских система VISA Inc., MasterCard, као и један од највећих издаваоца домаћег бренда - DINACARD. Банка издаје кредитне и дебитне картице свих ових система уз примену најсавременије (chip) технологије. Укупан број картица износи преко два милиона.
Принципи на којима је настајала традиција Банке неговали су се и предано чували до данашњих дана. Данас, након скоро читавог века, Банка је поносна на чињеницу да је сваки други грађанин наше земље клијент Банке Поштанска штедионица, а.д., Београд.
Поштанска штедионица, а.д. 2002. године постаје Банка, а 2006. године у складу са Законом о банкама, Поштанска штедионица, а.д. мења назив у Банка Поштанска штедионица, а.д., Београд. Своју традицију, дугу скоро читав век, Банка је свечано прославила 2011. године великом кампањом којом се обележило 90 година успешног рада, уз дубоку захвалност верним клијентима, чије поверење оправдава успешност и дуговечност у пословању Банке, као и запосленима у Банци који су вредним радом дали свој велики допринос.

ХРОНОЛОГИЈА
30.11.1921.

Законом о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету оснива се Поштанска штедионица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као јединствена самостална државна установа са својством правног лица.
06.04.1922.

Обнародовањем у Службеним новинама бр. 77, ступа на снагу Закон о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, којим је основана Поштанска Штедионица, донет 30. новембра 1921.
29.11.1922.

Указом Њ.В. краља Александра I Карађорђевића постављено је Надзорно веће Поштанске штедионице
29.12.1922.

Одржана прва седница Надзорног већа Поштанске штедионице Краљевине СХС у згради Министарства пошта и телеграфа, у Делиградској 14.
19.07.1923.

Поштанска штедионица откупљује палату Осигуравајућег друштва „Росија“ у којој се налазио и хотел „Москва“.
01.10.1923.

Поштанска штедионица отвара свој први шалтер у палати Москва на Теразијама.
10.03.1925.

Министар Пошта и Телеграфа г. Велимир Вукићевић потписује предлог за измену "Правила о уређењу, пословању и делокругу рада Поштанске штедионице и чековних завода".
01.07.1926.

Поштанска штедионица уводи прву штедну књижицу чији је улагач ЊКВ престолонаследник Петар II Карађорђевић.
01.05.1928.

Поштанска штедионица уводи вирмански платни промет са Аустријом и Швајцарском.
10.01.1929.

Поштанска штедионица уводи међународну вирманску службу са Немачком.
10.05.1929.

Поштанска штедионица уводи директан исплатни промет са Пољском.
15.06.1930.

Министарство грађевина и Министарство пошта и телеграфа расписују Конкурс за подизање „Палате Поштанске штедионице, Главне поште и Главног телефона у Београду“.
17.08.1935.

Освећен камен темељац нове палате Поштанске штедионице и Главне поште у Таковској 2.
10.10.1938.

Пресељење из палате „Москва“ у Таковску 2.
01.12.1946.

Поштанска штедионица се припаја Народној банци ФНРЈ.
11.01.1961.

Поштанска штедионица постаје самостална радна организација у оквиру Заједнице југословенских пошта, телеграфа и телефона.
01.02.1961.

Усељена је штедна служба у зграду у Васиној 13, која постаје ново седиште Поштанске штедионице.
28.12.1967.

Потписан Уговор са фирмом ИБМ о испоруци савременог рачунара треће генерације.
11.06.1968.

Раднички савет Поштанске штедионице доноси Одлуку о откупу просторија од ПТТ предузећа у Васиној 13.
10.08.1969.

Инсталиран електронски рачунски систем који је пуштен у рад 13.10.1969.
01.07.1978.

Поштанска штедионица уводи текуће рачуне грађана и чек као средство платног промета у земљи.
18.09.1978.

Потписан Уговор између Поштанске штедионице и Завода за социјално осигурање војних осигураника о исплати пензија војних пензионера преко текућих рачуна Штедионице.
01.04.1979.

Поштанска штедионица уводи орочену штедњу.
31.10.1979.

Одржана оснивачка Скупштина Удружења пензионера Поштанске штедионице у хотелу "Лепенски вир" у Доњем Милановцу.
10.05.1985.

Почетак усељења у нове просторије у улици 27. марта 71 - прво се селе ЕРЦ и Кабинет.
01.10.1990.

Поштанска штедионица издаје прву платну карицу у СФРЈ - Post картицу.
14.08.1997.

Прва званична интернет презентација Банке - www.posted.co.yu.
31.10.1998.

Почиње са радом први југословенски Homeb@nking систем за интернет банкарство.
01.11.1998.

Поштанска штедионица приступа Western Union систему за електронски пренос дознака из иностранства.
08.06.2000.

Постављен први банкомат у улици 27. марта, данас Краљице Марије.
12.12.2002.

Поштанска штедионица послује као банка.
01.01.2003.

Поштанска штедионица а.д. од 12.12.2002. послује као банка тако од 01.01.2003. почиње да обавља послове платног промета. Прва трансакција је извршена 06.01.2003. године.
01.10.2006.

Мења назив у Банка Поштанска штедионица, а.д., Београд.
09.08.2012.

Уведена апликација MobiBank за обављање финансијских трансакција мобилним телефоном.
05.02.2018.

Post Card DinaCard националном платном картицом омогућена је куповина на рате - до шест рата без камате и накнаде.
01.04.2018.

Банка Поштанска штедионица је, у складу са Закључком Владе Републике Србије, преузела пословање и све запослене Југобанке Југбанке а.д. Косовска Митровица.
11.06.2018.

Обављена прва трансакција картицом највећег кинеског картичарског бренда China Union Pay.
06.09.2018.

Отвара се Регионални центар Београд и уводи нова услуга - закуп сефова.
07.02.2019.

Председник Извршног одбора Банке мр Бојан Кекић добија Захвалницу за подршку мисији Српске православне цркве намењене деци и помоћ пројекту "Стопама наших предака" од Патријарха српског господина Иринеја.
04.03.2019.

Издата Dina Post Card картица са чипом, коју данас користи више од 1.700.000 клијената Банке.
06.12.2019.

На Убу постављена прва Паметна клупа.
27.02.2020.

Уводи се IPS QR кôд, најсавременија, безбедна и брза услуга плаћања без употребе готовог новца или платних картица.
11.06.2020.

Почиње са радом први "Drive up" банкомат (за возаче).
21.03.2020.

Почиње са радом прва Мобилна експозитура за све врсте услуга које Банка нуди - Уместо Ви код нас, долазимо ми код Вас!
01.07.2021.

Поштанска штедионица припојила мтс Банку а.д. Београд.
14.07.2021.

Представљена нова услуга слања новца из иностранства у Србију - ТИЗИ.
27.10.2021.

Потписан Уговор о купопродаји Комерцијалне банке а.д. Бањалука.